Своје ученике сам упућивала на коришћење различитих техника учења, на повезивање познатог са непознатим, учење помоћу асоцијација и повезивањем са нечим из њиховог живота, примену стечених знања, размишљање, повезивање, упоређивање и сл. За крај школске године сам им предложила игру коју су прихватили са одушевљењем. Игра се састоји у проналажењу одговора на постављене загонетке. Свачије мишљење се мора разматрати, уважити и након одлуке већине ученика саопштавају одговор учитељици која их упућује да потраже одговор или да наставе са одгонетањем уколико нису дали одговарајуће образложење. На одређеним местима у школи или код запослених у школи, проналазиће писма са следећим задатком или загонетком. Игра ће трајати онолико колико ученици буду заинтересовани.На крају игре ће сви добити награде.
Прва загонетка:
„Кад си у школи, увек је гледаш, а она те не види. Речита је, али не говори.“
Слушала сам њихов договор: „…женско је…“
„…свеска, књига…“
„Није књига. Гледаш је и код куће.“
„Слика.“
„Није слика. Високо је.“ (следеће писмо треба да се нађе на том месту, а они знају да им не дозвољавам пењање на столове због њихове безбедности)
Обратили су пажњу на апстрактну илустрацију и доводили је у везу са одговором (да ли загонетна реч има толико слова)
Један ученик је дао одговор: ТАБЛА. Гласали су, дали образложење и пронашли следеће писмо иза табле:
„Није човек , јер није природно да се неко стално смеје.“
„Змајко (лутка у учионици)“, „Слика“ – може се уважити као тачан одговор.
„СМАЈЛИ!“ (у ходнику школе , направљен од салвета)
Следећа загонетка:
„До ње те води број 9, пауза, опет 9, пауза и још једном 9. У њеном имену се налазе бар још два имена.“
Одмах им је било јасно да је у питању особа, због броја 9 су мислили да је наставница математике Ивана (два имена Иван и Ива). Питали су је на одмору и … погрешан одговор. Следећег дана, након разматрања значења броја 9 и пауза, један ученик је рекао да је то 9 степеника, одмориште, 9 степеника, одмориште и још 9 степеника (тачно) и пошли од претпоставке да није наставница. Решење се одмах наметнуло само – педагог МАРИЈАНА:
Следећу загонетку су брзо решили (на моје велико одушевљење):
„Усамљени, нераздвојни пар. Некада краљица школе, а сада је само успомена.“
У нашој завичајној кући (у школском дворишту) се налази СКАМИЈА:
Тамо их је чекао нови задатак:
„Четири ноге које никуда не воде.“
Набрајали су намештај коментаришући међу собом: „Није сто, столица, орман. Сувише је лако за одгонетање.“
(Признали су ми да су заборавили на награду)
Један ученик се сетио : КОЗЛИЋ.
Следећа загонетка: „Природне лепоте, пријатељство, мржња, слога, љубав, далеко, прошло, будуће… све на једном месту.“
Један ученик је одмах рекао своју прву асоцијацију – српски језик. Дискутовали су, износили аргументе за и против. Било је динамично!
Након два дана дали су одговор -БИБЛИОТЕКА:
За крај: “ Бескрајна прича (причи никад краја)“.
Погодили су веома брзо.
„…мама…“
„…баба…“
„УЧИТЕЉИЦА!“
Сваки ученик је добио ЦД са филмом који је направљен од најлепших фотографија начињених од првог до четвртог разреда.
Било је динамично, узбудљиво и занимљиво свима. Ова игра их припрема за решавање проблемских ситуација, учи их да буду истрајни, да не посустају пред проблемом, да тимски раде, уважавају мишљење осталих, посматрају, повезују познато са непознатим …
Захваљујем се колегама на сарадњи.
tatjanakovacev 