„Ко мисли да васпитава и образује децу, мора то да чини на њиховом језику, на језику њиховог узраста и времена у коме живе. . . Школа која остари умањује шансе да се споразумева са децом.“
Душан Радовић
Који критеријуми су пресудни у одабиру уџбеника? Како се са колегама договарате које ћете уџбенике користити? Да ли су пресудни квалитет уџбеника или можда оријентациони планови и пипреме које нуде поједини издавачи? Чинимо ли себи услугу ако се одлучимо за уџбенике због понуђених припрема, а да при том одбацујемо боље, квалитетније уџбенике због лоших припрема које је њихов издавач понудио уз њих или их није понудио уопште?
Уџбеник као најприступачнији и најпоузданији извор знања стално је на провери. У рукама ученика, често и родитеља, као водич у настави и подсетник за наставнике – он је непрекидно предмет пажње корисника па и критичког просуђивања.
Наставници треба да се боре за висок квалитет уџбеника, јер у свом непосредном раду са ученицима, врши увид у квалитет уџбеника доводећи га у везу са квалитетом ученичких постигнућа.
Уџбеници су најтиражније књиге за децу – допиру у све породице (и у сиромашне у којима не допиру остали видови културе). Јављају се у периоду детета када се формира однос према књизи, то су књиге које постављају стандарде интелектуалног рада и постигнућа, врше стварни утицај на развој детета (чак и када су лоше тада је и утицај лош) и што се промене у школи најмасовније и најлакше могу извести преко уџбеника.
Уџбеник треба да је дидактичко-методички обликован, да се базира на сазнајно-мотивационим, естетским, васпитним, хигијенско-здравственим и психолингвистичким компонентама.
tatjanakovacev 