ГОЛУБАЧКА ТВРЂАВА

ГОЛУБАЧКА ТВРЂАВА

(према мотивима предања)

Сваке вечери у сутон, горостасни Дунав белим облацима шапуће тајну о љубави двоје младих који су се састајали на његовој обали. Прича им о несрећној љубави младића и девојке Голубане којој је судбина наменила другог човека за супруга.

Иако се противила и одбијала, Голубана је била приморана да се уда за турског заповедника. Ипак, у срцу је било места само за њеног вољеног. Та љубав је била јача од сваке забране да напушта двор. Свакога дана, када би њен супруг заспао после ручка, Голубана се искрадала из двора и састајала са својим вољеним на обали Дунава. Врбе су разгртале своје скуте пред њом клањајући се њеној храбрости и смелости. Ако би наишао који турски војник, врбе су преплетале гране затварајући му пут, а тополе би протресле своју крошњу да пробуде уснуле голубове и пошаљу их да упозоре заљубљени пар.

Једног дана, Голубана се упутила на место састанка. Журила је да се што пре баци у загрљај вољеног младића. Неочекивано се заплела у врбик. Уместо да подижу гране, врбе су их спуштале спречавајући је да прође.

 “Шта вам је данас? Пустите ме!” наредила је врбама. Гране су се још више увијале око њених ногу. Саплитала се и падала, устајала и упорно настављала до тајног места. Док је чекала свог вољеног, отресала је лишће и прашину са хаљине и размрсивала је косу. Чула је крцкање грана. Са великим осмехом и раширених руку је полетела ка сенци која се промаљала из шуме. Успорила је корак. Руке су јој постале тешке и пале су низ тело. Из шумарка је изашао њен супруг турски заповедник. “Вежите је и водите у највишу кулу! Њега пронађите и убијте!” наредио је својим војницима.

Није се противила. Није рекла ништа. Боље је заробљеништво него живот без љубави. Уском стазом на стрмој литици пењали су се до високе куле. Оштро камење јој је секло табане, али није осећала бол. Иако је стаза била веома уска и стрма корачала је уздигнуте главе пркосног погледа. Чак и најхрабрији турски војници су ову стазу прелазили четвороношке. Погрешан корак би могао да их одведе право у смрт. Голубана није марила. Док су војници веома опрезно и бојажљиво ступали на сваки камен, Голубана је гледала испред себе и упијала сваку искрицу са Дунава. Погледала је Сунце како се стапа са Дунавом. Последњи поглед на живот. Крочила је у кулу, у почетак свог краја.

Јутарњи сунчеви зраци су се пробили кроз мале отворе испод таванице. Нежно су се спустили на њен образ. Пробудила се са осмехом на лицу мислећи да је њен драги љуби. Тужно је уздахнула и заплакала. Неколико голубова је гугутало на врху куле што је њу још више растужило. Подсетили су је на дане када је била са својим драгим. Гласно је зајецала. Голубови су је чули и слетели су јој у крило. Промрзли голубови су се шћућурили. Видела је ране на њиховим крилима и ногама. Испричали су јој да су се нашли услед борбе српске и турске војске. Откинула је комадиће хаљине, превила им ране и напојила својим сузама. У хладној кули су се заједно грејали искрицама које је Голубана сакупила са Дунава. Саветовала их је да не лете неколико дана већ да се одморе на зидинама тврђаве. Голубови су се распоредили на кулама и видали своје ране препуштајући се благодетима сунчевих зрака и свежем ваздуху који долази са Дунава.

 Једна лађа се управо приближавала утврђењу. “Шта је то на кулама?”, питао је турски заповедник. “Откуд толико голубова на мом дворцу?” Мештани су шапутали о Голубани и голубовима. Један шапат се оте од уста једног сељака и дође до уха заповедника. Похитао је у кулу да се сам увери. Био је убеђен да Голубана није жива. Фрктао је од срџбе и беса када је угледао живу. “Водите је и вежите ланцима за ону стену насред Дунава! Нека се тамо каје за грех који је починила!” Ставио јој је мач под грло и подигао јој браду како би је погледао у очи: “ Покај се! Покај се!”

А да ли се покајала или није знају само голубови који су је хранили и бринули о њој у последњим данима живота. Долетали су са зидина тврђаве са храном коју су узимали турским војницима. Појили су је водом коју су из Дунава доносили у својим кљуновима.

Верује се да њена душа и даље обитава око стене на коју и данас слећу голубови. Стена се зове “Баба-кај” што на турском значи “покај се”, град је добио име Голубац, а тврђава је Голубачка тврђава.

 Татјана Ковачев

Dan ružičastih majica

Poslednje srede februara svake godine se u svetu obeležava “ Dan ružičastih majica“ ili Međunarodni dan protiv vršnjačkog nasilja.

2007. godine je grupa aktivista u Kanadi pokrenula inicijativu nakon što je učenik jedne škole maltretiran od strane vršnjaka jer je nosio ružičastu majicu. On je majicu obukao u znak podrške oboleloj majci od karcinoma. Idućeg dana su njegovi drugovi došli u ružičastim majicama i tim gestom su mu pružili podršku. Ružičasta majica je postala zaštitni znak i podrška svakom detetu koje prolazi kroz nasilje.

Učenici 3 razreda OŠ „Bora Stanković“ su se priključili obeležavanju ovog dana u okviru eTwinning projekta u kojem je učestvovalo 207 škola iz Evrope.

Učenici su imali radionice u okviru kojih su iznosili svoje mišljenje o nasilju. Posebno je istaknut značaj prepoznavanja digitalnog nasilja i lažnih vesti. Izradili su svoje avatare, upoznali se sa digitalnim alatima za izradu postera i napisali poruke vršnjacima. Za najmlađe učenike su napravili priveske u obliku ružičastih majica od gline i pokonili su ih 24. februara. Tada su izveli pesmu „Ne rugaj se“ na znakovnom jeziku.

BEZBEDAN INTERNET

Dan bezbednog interneta je ustanovljen 2004. Obeležava se pod pokroviteljstvom Insafe mreže u 140 zemalja. Dan bezbednog interneta promoviše sigurnije i odgovornije korišćenje onlajn tehnologije i mobilnih telefona, posebno kod dece i mladih.

Danas smo i mi obeležili ovaj dan. Započeli smo ga tako što sam im pripremila jednu lažnu vest koja glasi: 29. 2. 2021. se ukidaju sve društvene mreže. Poverovali su jer su im društvene mreže bliske i omiljene. Jedna učenica je prva posumnjala u istinitost „objavljene“ vesti. Prethodnog dana su dobili anketu koju je trebalo da popune. Jedno od pitanja je upravo bilo u vezi sa lažnim vestima. Nisam im odmah priznala da je lažna vest već sam ih usmerila na traženje dokaza da je lažna vest. Nakon nekoliko neuspelih pokušaja, jedan učenik je zaključio da datum 29. 2. 2021. ne postoji.

Sledeća aktivnost je bila pisanje teksta u vordu i postavljanje na vidnom mestu u školi kako bi ostali učenici pročitali.

Roditelji učenika 3-1 su dobili priručnik u pdf , a učenicima je prosleđen link ka crtanim filmovima koji su napravljeni za ovu svrhu. Zahvaljujem se roditeljima na saradnji.

https://digitalni-vodic.ucpd.rs/crtani-filmovi/

Anketa je napravljena u alatu Quizziz

https://quizizz.com/admin/quiz/602155fa735560001b82136d

LAŽNA VEST

PISANJE TEKSTA U WORDU


PRAVLJENJE AVATARA

Kada učenici ne žele da postave svoju sliku mogu da koriste avatare. Napravili smo svoje avatare u alatu avatarmaker. Kao što smo mi lako napravili svoje avatare, internet predatori mogu da naprave svoje avatare i da svoj pravi identitet sakriju. Potrebno je da budemo obazrivi i da svaku sumnju prijavimo roditeljima.

Posebnu pažnju smo posvetili igrama izazova na društvenim mrežama. Učenici su već razgovarali sa svojim roditeljima i upoznati su sa potencijalnim opasnostima koje takve vrste igara mogu izazvati.

Savremena tehnologija se menja veoma brzo, pojavljuju se nove i primamljive aplikacije, igrice, društvene mreže. Deca su radoznala i podložna su uticajima okoline. Ukoliko se odrasli blagovremeno ne informišu i upoznaju sa tehnološkim inovacijama koje su ušle u njihove domove, može biti kasno. Potreban je stalan uvid u aktivnosti i interesovanja dece, a pri tome se ne sme zaboraviti praćenje emotivnog stanja dece i promena u ponašanju.

NAŠ MUZEJ

Nakon proučavanja prošlosti našeg kraja, posete etno kući u našoj školi i posete virtualnim muzejima, učenici su napravili eksponate za naš odeljenjski muzej. Na času prirode i društva su predstavili predmete iz prošlosti i upoređivali sa predmetima koji se danas koriste.

PROJEKAT „DRUG DRUGU“

  1. septembar nije dan kao i svaki drugi dan u godini. Umiven i očešljan, prima u zagrljaj mališane. Ovog 1. septembra nije bilo zagrljaja. Čak ni osmehe nismo videli jedni drugima. Sjaj u očima je govorio o nedostajanju i radovanju zbog susreta nakon dužeg vremena. Podela učenika trećeg razreda u dva odeljenja, nije predstavljala prepreku da učenici nastave sa druženjem. Svaki odmor se čekao s nestrpljenjem da se ispričaju događaji i da se šapnu tajne. Na časovima projektne nastave smo se dogovorili da jedni drugima naprave poklon i napišu pismo u kojem će opisati vrline svog druga ili drugarice. Dok su oči šetale levo desno preko reči koje ih opisuju, tišinu bi prekinuo tek po koji cvrkut vrapca u školskom dvorištu. Nakon čitanja, pažljivo su spakovali pisma i ushićeno su jedni drugima pokazivali poklone koje su sami napravili.

Drugarska – Pero Zubac

Dobar drug ti vredi više
i od sunca i od kiše,
i od šume i od hleba –
dobar drug ti uvek treba.

Kad naiđu brige mnoge,
nema leka osim sloge,
i u dobru i u bedi
drugarstvo ti zlata vredi.

Ako imaš dobrog druga
nevolјe će brzo proći.
Kad naiđe bolest, tuga,
bez poziva drug će doći.

Drug će uvek naći reči,
tvoje tuge da zaleči.

eTwinning projekat „Dan vrabaca“

Učenici drugog razreda OŠ “ Bora Stanković“ iz Karavukova su učestvovali u eTwinning projektu Sparrows day/ Dan vrabaca. U ovom projektu su učestvovale još 52 škole iz Srbije, 13 iz Turske, 8 iz Grčke, 4 iz Hrvatske, 3 iz Poljske, 2 iz Albanije, 1 iz Jermenije, 1 iz Bosne i Hercegovine, 1 iz Slovenije i 1 iz Rumunije. Učenici su pristupili projektu 12. 1. 2020. Projektne aktivnosti su realizovane na časovima projektne nastave, časovima slobodnih aktivnosti, srpskog jezika, sveta oko nas, fizičkog vaspitanja, muzičke kulture i likovne kulture. Učenici su osmislili logo, crtali vrapce, pravili ih od papira, brojali vrapce u školskom dvorištu, vodili evidenciju o broju vrabaca u toku jedne sedmice, proučavali literaturu, pronalazili zanimljivosti, čitali i pisali pesme i priče o vrapcima, pravili kućice, brinuli se o vrapcima u hladnim danima, igrali igre na temu vrabaca, upoznali su se sa aktivnostima ostalih učesnika u projektu, pronalazili njihove države i mesta na mapi, interesovali se za njihov jezik i kulturu, unapređivali  digitalne veštine.

Učešće u ovom projektu je kod učenika razvilo svest o značaju vrabaca za čovečanstvo i značaju brige o njima. Planirano je da se Dan vrabaca obeleži u školama i predstave projektne aktivnosti ostalim učenicima u školi. Zbog aktuelne situacije u vezi sa pandemijom, aktivnosti su realizovane kroz izradu digitalne knjige, crteže, ručne radove i slično.

Projektne aktivnosti su završene i ostalo je samo da izvršimo prijavu za nacionalnu oznaku kvaliteta. Nadamo se da ćemo je dobiti jer smo veoma ponosni na sve što smo učinili i dalje ćemo činiti za naše male prijatelje vrapce. S nestrpljenjem očekujemo povratnu informaciju o oznaci kvaliteta, a naročito smo nestrpljivi da ponovo uđemo u naše školsko dvorište, da popravimo kućice ako su oštećene i pripremimo se za nastavak brige o vrapcima.

U prilogu je svega nekoliko fotografija. Imamo veoma mnogo fotografija i video zapisa i od njih ćemo sačiniti prezentaciju koju ćemo pokazati učenicima naše škole na početku iduće godine.

MEĐUNARODNI DAN KNJIGE ZA DECU

DRAGI RODITELJI, UČITELJI, DRAGA DECO!

POVODOM MEĐUNARODNOG DANA KNJIGE ZA DECU POKLANJAM VAM KNJIGU „LOZINKA ZA IZLAZ“ .

ČITAJTE SVOJOJ DECI, ČITAJTE SA SVOJOM DECOM NAIZMENIČNO – PRVO VI NJIMA ČITAJTE JEDNO POGLAVLJE, A ZATIM NEKA ONI ČITAJU VAMA SLEDEĆE POGLAVLJE.

UŽIVAĆETE, VERUJTE MI!

KNJIGA ZA SADA POSTOJI U ELEKTRONSKOM IZDANJU NA OVOM MESTU. MOŽDA ĆE BITI ŠTAMPANA, A MOŽDA I NEĆE. ZAVISI OD VAŠIH KOMENTARA.

NAKON ČITANJA, DECA MOGU DA ILUSTRUJU JEDAN ILI VIŠE ODLOMAKA I DA POŠALJU NA:

igricalavirint@gmail.com

MOŽDA ĆE BAŠ NJIHOVE ILUSTRACIJE ULEPŠAVATI STRANE ŠTAMPANOG IZDANJA.

UŽIVAJTE SA SVOJOM DECOM! ČITAJTE ZAJEDNO! OSTANITE KOD KUĆE!

SRDAČAN POZDRAV,

TATJANA KOVAČEV, AUTOR ROMANA „LOZINKA ZA IZLAZ“ I ROMANA „IGRICA LAVIRINT“

Lozinka za izlaz

Create a free website or blog at WordPress.com.

Горе ↑